20 jun
Radio Televizija Srbije
28. MAJ 2019 AUTOR: NIKOLINA RAKIĆ
Srbiju svakog dana napuste 104 stanovnika, najviše mladih. Dodatno zabrinjava što polovina mladih između 15 i 29 godina takođe želi da ode. Neke bi ovde zadržale veće plate, ali za mnoge novac nije dovoljan.
Traže bolji standard i perspektivu.
Plus od milijardu i dvesta miliona evra, koliki je prošlogodišnji izvoz IT usluga, anuliran je minusom koji je napravio odlazak mladih iz zemlje. Toliko je, računa se, državu koštalo školovanje 35.000 ljudi koji su iz nje otišli. Srbija je ostala bez dovoljno zanatlija, inženjera, lekara, IT stručnjaka. “Visokoobrazovne pozicije, pored tog ekonomskog momenta, zahtevaju i druge faktore kvaliteta svog života. To je ulaganje kompanija u njih, osećaj da mogu profesionalno da se razvijaju, prostor za neki lični razvoj”, ističe prof. dr Dragan Lončar, prodekan za saradnju Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa privredom.
Po sposobnosti da zadrži talente, Srbija zauzima 134. mesto na listi 137 zemalja.
Pojedine kompanije se trude da promene tu statistiku. Dragomir Kostić iz Atlantik grupe kaže da u toj firmi omogućavaju radnicima da imaju fleksibilno radno vreme u skladu sa njihovim potrebama. “Uveli smo i mogućnost da zaposleni idu na ‘sabatikal’, to je praktično forma gde je u pitanju plaćeno odsustvo u trajanju od nekoliko meseci, najčešće je u pitanju doškolovavanje ili rešavanje nekih privatnih situacija”, navodi Kostić.
Teško do stručne snage
Nezadovoljni odlaze u inostranstvo, ostavljaju nezadovoljne privrednike, koji teže nego ikada do sada nalaze stručne radnike. Predsednica Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera Jelena Bulatović smatra da privreda treba da sarađuje sa univerzitetima. “Treba u ranim procesima da bude uključena u kreiranje kurikuluma za određene pozicije koje sada možda nisu prisutne na fakultetima, zatim konkretna rešenja kako mladima olakšati, recimo, dobijanje stambenih kredita”, rekla je Bulatovićeva. Država uverava da radi na rešavanju problema – formirala je Koordinaciono telo koje bi trebalo da uspori odlazak, vrati one koji su otišli, ali i privuče radnike iz inostranstva. “Bez privrednika nama ovo Koordinaciono telo i mere koje bi preduzeli ne igraju nikakvu ulogu. Mi treba da imamo privatni sektor gde ćemo te ljude zaposliti”, ukazuje Bojana Stanić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad.
Iz kabineta premijerke najavljuju da se radi i na osnivanju tela za cirkularnu migraciju, koje će pomoći onima koji žele da se vrate u Srbiju. Među njima će najmanje biti visokoobrazovanih, jer 76 odsto njih ne namera da se vrati u zemlju.
