17 avgust
U poređenju sa prethodnim godinama, broj onih koji imaju negativnu reakciju na EU porastao je sa 28 na 41 odsto, pokazalo je istraživanje Krovne organizacije mladih.
Više od 60 procenata mladića i devojaka od 15 do 30 godina u Srbiji nema nikakva primanja, dve trećine živi kod roditelja, čak 87 odsto mladih nije u braku, a najveći broj njih ne radi posao za koji su se školovali. Zato i ne treba da čudi podatak da svaka druga mlada osoba u Srbiji planira da se odseli iz zemlje, a najveći broj njih svoju budućnost vidi u zemljama zapadne Evrope, pokazalo je najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji”.
Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.219 mladih, starosti od 15 do 30 godina, na celoj teritoriji Srbije i koja će javnosti biti prezentovana danas, na Međunarodni dan mladih, takođe pokazuje da su nezaposlenost, sistem vrednosti, korupcija i beznađe glavni problemi generacije na raskršću detinjstva i mladosti.
Zabrinjava visoka stopa nezaposlenosti mladih: čak 63 odsto nema nikakve prihode, svaki četvrti ima zaradu manju od prosečne, a tek svaki deseti zarađuje više od prosečne plate u Srbiji, ističe u razgovoru za „Politiku” Stefan Đorđević, predstavnik Krovne organizacije mladih Srbije, koja već četvrtu godinu zaredom objavljuje alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u našoj zemlji.
– Zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje svedoče da su u maju 104.702 mlade osobe bile bez posla, što znači da mladi čine petinu nezaposlenih u Srbiji. Iako zvanična statistika beleži pad od devet odsto nezaposlenih u odnosu na 2019. godinu, ne treba zaboraviti da je veliki broj njih emigrirao iz Srbije. Obeshrabruje i podatak da je trećina onih sa fakultetskim diplomama bez posla. Do radne knjižice najčešće dolaze mladi koji su završili srednju stručnu školu. Mada se najveći broj mladih ove starosne dobi nalazi u procesu školovanja, ovi podaci su ipak zabrinjavajući, jer niske zarade ili njihovo odsustvo utiču na osamostaljivanje od roditelja. Zbog toga ne čudi podatak da je svega 12 odsto mladih u braku, 87 odsto još nije stalo na ludi kamen, a manje od jednog procenta njih je razvedeno ili je izgubilo bračnog druga – navodi Stefan Đorđević.
Naš sagovornik dodaje da čak 62 odsto mladih ne radi u struci, što dovoljno govori o neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnim sistemom i lošoj profesionalnoj orijentaciji. Svaka četvrta mlada osoba smatra da na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim znanjem i diplomom, a najveći broj njih spreman je da se odrekne svojih profesionalnih snova i prekvalifikuje se kako bi došao do svoje korice hleba.
– Istražujući vrednosti mladih došli smo do podatka da manje od polovine njih veruje da je demokratija najbolji oblik vladavine, pa ne čudi što čak 56 odsto mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider, koga će narod slediti. Raste i evroskepticizam. U poređenju sa prethodnim godinama, broj mladih koji ima negativnu reakciju na Evropsku uniju porastao je sa 28 na 41 odsto, a broj mladih koji pozitivno gleda na EU opao je sa četvrtine na petinu. Svega trećina mladih podržava ulazak Srbije u porodicu evropskih naroda, petina je neopredeljena, a 46 odsto je protiv EU. Mladi u Srbiji dominantno misle da Srbija treba više da se oslanja na Rusiju u spoljnoj politici, a raste broj onih koji veruju da u Kini treba da tražimo političke saveznike – navodi naš sagovornik.
Prema ovom istraživanju, gotovo dve trećine je protiv ulaska u NATO, a najviše mladih smatra da bi Srbija trebalo da radi na povlačenju priznanja Kosova, zatim na pomirenju Srba i Albanaca, a da pitanje Kosova ostavi za kasnije. Takođe, svaka peta mlada osoba smatra da Srbija treba da prizna Kosovo, ali sa izmenjenim granicama tako da većina srpskog stanovništva ostane u Srbiji.
Podaci o političkom aktivizmu mladih govore da na izbore redovno izlazi 40 odsto mladih, povremeno glasa trećina, a svaki treći nikad ne ostvaruje svoje biračko pravo. Mladi iz Beograda redovnije glasaju, a devojke su te koje češće izlaze na izbore. Čak 86 odsto mladih kaže da nije član nijedne stranke, partijsku knjižicu ima svega sedam odsto njih, dva procenta je nekada bilo u stranci, dok četiri odsto njih razmišlja o učlanjenju.
– U aktuelnom sazivu Narodne skupštine, koji je konstituisan nakon republičkih izbora 21. juna, nalazi se 28 poslanika mlađih od 30 godina, najviše u poslednje dve decenije – napominje Đorđević.
Ova studija pokazuje i da se najveći broj mladih, čak 98 odsto njih, o svetu oko sebe informiše preko telefona, odnosno preko informativnih portala i društvenih mreža. Ne svakodnevno, već povremeno. Više od 90 odsto mladih ima profil na „Fejsbuku” i „Instagramu”, trećina koristi „Tviter”, četvrtina „Tiktok”, a petina „Linkedin”. Najveći broj njih komunicira preko direktnih poruka na „Instagramu”, a potom preko „Vajbera”, „Fejsbuk mesindžera” i „Vatsapa.
